ИЗВЕШТАЈ СА ПЛАНИНАРСКОГ ИЗЛЕТА МЛАДИХ ПЛАНИНАРА

У МОКРОЈ ГОРИ 

                       Локална канцеларија за младе – Ужице у сарадњи са Планинарским клубом ,,Ера,, из Ужица, а под покровитељством Града Ужица је дана 12. септембра 2015. године организовала планинарски излет у Мокру Гору.  Ова планинарска акција је изведена на обронцима планине Златибор и на подручју заштићеног природног добра – Парка природе ,,Мокра гора – Шарган,, са намером да се природне лепоте овог краја на што лепши начин приближе ученицима средњих школа и факултета са територије Града Ужица.

                        Планинарска стаза почиње од паркинга поред лековите Беле воде. Млади планинари су поред бунара испитивали њена позитивна својства за кожу и очи. У њеној  непосредној близини је изграђена црква Св. Јована Крститеља, чија је градња започела почетком двехиљадитих. Планинари су даље наставили пешке ужом  асфалтном стазом уз ток реке Камишине која извире испод оближњег златиборског врха Велики Виогор (1281 м). Лиценцирани водичи излета и похода из Планинарског клуба ,,Ера,, из Ужица су у моментима краћих одмора учесницима пружали низ информација о поменутом парку природе, његовим природним знамнитостима, флори и фауни, хидрологији, геологији, планинарству и понашању у природи. Крећући се између реке Камишине и трасе пруге зване ,,Шарганска осмица,, , расположена и сложна  планинарска екипа је стигла на следеће значајно одредиште – Јатарице, прелепо излетиште са дрвеном Руском спомeн-црквом, која је  посвeћeна руским и италијанским градитeљима, аустроугарским заробљeницима погинулим 1916. годинe током изградњe „Шарганскe осмицe“. Даље младе планинаре очекује успон краћом деоницом макадамског пута и прелаз уз пругу кроз два кратка тунела до Трњачког потока. Следи најстрмија деоница и уска  стаза нас води вијугаво кроз младу црноборову шуму. Убрзо прилазимо обали реке Камишине и последња деоница представља захтевнију стазу уз саму реку. Савладавамо једну за другом благе камене каскаде често усечене у стрме стране клисуре. На овом делу, Камишина је немирна, плаховита са брзацима и слаповима. Млади планинари су дисциплиновани док су у покрету,  али и у тренутцима одмора, помало и нестрпљиви у ишчекивању призора који пружа водопад Велики Скакавац. Хук воде нас упозорава да је у близини. Труд који се мери пређеном дужином нимало лаке планинарске стазе од  4 км  и 150 метара висинске разлике у успону се коначно исплатио. Вода са серпентинске стене високе 20 метара се обрушава скоро вертикално у дубоки и пространи вир. Следи фотографисање, јер овај фантастични тренутак треба забележити на фотографијама за успомену, а оне служе да се у будућности подсетимо,  понекад и похвалимо. После одмора, обилазимо око једног мањег узвишења и излазимо на стеновити плато, који представља и врх водопада. Сви су опрезни и слушају упутства водича. У повратку истом стазом, екипа је доста бржа у кретању, лакше савладава природне препреке, а затим следи нови занимљив тренутак – из тунела излази ,,Ћира,, препун путника, који нас срдачно поздрављају. Вероватно нас љубав према природи чини ближим, односно сроднијим.

                        Близина паркинга код Беле воде нас подсећа да све што је лепо има крај. Успешно се завршава један од планинарских излета, али  се искрено надамо да је ово почетак дугорочне сарадње локалне самоуправе и удружења, који препознају да је живот са природом нешто најплеменитије чему наше младе треба научити.

ГПС ТРЕК СА ОВЕ АКЦИЈЕ НА ЛИНКУ: http://www.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=10949155